Razvoj nauke i tehnologije uticao je na sva polja ljudskog života,pa tako i na muziku.Otkriće električne energije,a samim tim i raznih tehničkih izuma (fonografa,radija,gramofona...),doprinelo je tome da muzika postane dostupna svima.Zbog toga se u muzici razvijaju,ali i brzo menjaju,različiti stilovi.
Početkom XX veka,uz impresionizam,javlja se i ekspresionizam u muzici.Naziv ekspresionizam dolazi od reči ekspresija što znači izraz.Za razliku od prethodnih perioda,u kojima je umetnički izraz bio usmeren ka prirodi i društvu,u ekspresionizmu se sve usmerava k doživljaju samog sebe.Obeležja ovog stila jesu napuštanje dura i mola,sloboda u organizovanju muzičke forme,ritma i dinamike,muzika postaje atonalna i koriste se različite,do tada neuobičajene,kombinacije instrumenata.Atonalna kompozicija nema tonike i njena je struktura van okvira bilo koje lestvice.Svojevrstan red u tu slobodu uneo je Arnold Šenberg novom dvanaestotonskom tehnikom komponovanja-dodekafonijom.U toj tehnici kompozitor niže svih dvanaest tonova ličnim izborom,što postaje osnova nove kompozicije.
Glavni predstavnici ekspresionizma u muzici bili su austrijski kompozitori:Arnold Šenberg,Alban Berg i Anton Vebern.
Uz brojne novine u komponovanju koje donosi XX vek,pojedini umetnici zadržavaju karakteristike komponovanja iz prethodnih perioda.Tako je Sergej Prokofjev,predstavnik neoklasicističkog stila,svoju "Klasičnu simfoniju" napisao u neoklasicističkom stilu.
Kompozitori XX veka nastavljaju tradiciju nacionalnih škola XIX veka tako što se oslanjaju na folklor svog naroda (tzv. folklorni ekspresionizam).
Predstavnici mađarske nacionalne škole jesu:Bela Bartok,Zoltan Kodalj i Erne Dohnanji.
U Češkoj je najznačajniji kompozitor tog vremena bio Leoš Janaček,u Engleskoj Bendžamin Britn,a u Rusiji Igor Stravinski.
Novi,avangardni stilovi u XX veku jesu aleatorika (lat. alea-kocka;zasniva se na slučajnosti kao pri bacanju kocke),elektronska muzika (nastala je razvojem informatike,gde se koriste računari i sintisajzeri i kombinuju se sa različitim drugim zvukovima),serijalna muzika (nastala je u Francuskoj i temelji se na izboru visine, trajanja i dinamike tonova,koje autor kombinuje prema vlastitoj želji) i minimalizam (nastao je pod uticajem afričke muzike i muzike Dalekog istoka u kojoj se neprekidno ponavljaju kratki melodijski i ritmički motivi).
Početkom XX veka,uz impresionizam,javlja se i ekspresionizam u muzici.Naziv ekspresionizam dolazi od reči ekspresija što znači izraz.Za razliku od prethodnih perioda,u kojima je umetnički izraz bio usmeren ka prirodi i društvu,u ekspresionizmu se sve usmerava k doživljaju samog sebe.Obeležja ovog stila jesu napuštanje dura i mola,sloboda u organizovanju muzičke forme,ritma i dinamike,muzika postaje atonalna i koriste se različite,do tada neuobičajene,kombinacije instrumenata.Atonalna kompozicija nema tonike i njena je struktura van okvira bilo koje lestvice.Svojevrstan red u tu slobodu uneo je Arnold Šenberg novom dvanaestotonskom tehnikom komponovanja-dodekafonijom.U toj tehnici kompozitor niže svih dvanaest tonova ličnim izborom,što postaje osnova nove kompozicije.
Glavni predstavnici ekspresionizma u muzici bili su austrijski kompozitori:Arnold Šenberg,Alban Berg i Anton Vebern.
Uz brojne novine u komponovanju koje donosi XX vek,pojedini umetnici zadržavaju karakteristike komponovanja iz prethodnih perioda.Tako je Sergej Prokofjev,predstavnik neoklasicističkog stila,svoju "Klasičnu simfoniju" napisao u neoklasicističkom stilu.
Kompozitori XX veka nastavljaju tradiciju nacionalnih škola XIX veka tako što se oslanjaju na folklor svog naroda (tzv. folklorni ekspresionizam).
Predstavnici mađarske nacionalne škole jesu:Bela Bartok,Zoltan Kodalj i Erne Dohnanji.
U Češkoj je najznačajniji kompozitor tog vremena bio Leoš Janaček,u Engleskoj Bendžamin Britn,a u Rusiji Igor Stravinski.
Novi,avangardni stilovi u XX veku jesu aleatorika (lat. alea-kocka;zasniva se na slučajnosti kao pri bacanju kocke),elektronska muzika (nastala je razvojem informatike,gde se koriste računari i sintisajzeri i kombinuju se sa različitim drugim zvukovima),serijalna muzika (nastala je u Francuskoj i temelji se na izboru visine, trajanja i dinamike tonova,koje autor kombinuje prema vlastitoj želji) i minimalizam (nastao je pod uticajem afričke muzike i muzike Dalekog istoka u kojoj se neprekidno ponavljaju kratki melodijski i ritmički motivi).
Нема коментара:
Постави коментар